Вероватно је да ћемо си у неком тренутку свог ужурбаног свакодневног живота поставити питање које ће нам пре или касније пасти на памет. „Какав би био мој живот без технолошког напретка који данас постоји?“
Обично нам је тешко да престанемо да размишљамо и медитирамо на овакве врсте размишљања, јер долазимо у свет у којем су ствари које свакодневно користимо једноставно већ биле ту, и стога је нормално да све ствари узимамо здраво за готово. алата и инструмената који нам олакшавају живот него што је то некада било за наше претке.
Међутим, када застанете да размислите о свему томе технологија која није постојала пре само неколико година, или у оним изумима без којих би постојање било незамисливо, тада можемо схватити велике користи које имамо у односу на претходне генерације, благодати којима не придајемо довољан значај, јер су то једноставно ствари које у свом рутинском животу узимамо здраво за готово , и Када први пут схватимо колико им недостаје, то је зато што их изненада изгубимо.
На пример, ситуације као што су прекид напајања, квар на кабловском сигналу или чињеница да изненада остаје без горива, сценарији су које једноставно покушавамо да избегнемо по сваку цену, јер више не можемо да замислимо живот без све те удобности, али када догоди се изненадна ситуација да остане без струје или топле воде, то нас подсећа живимо у ери просперитета које људи од пре само неколико генерација нису имали.
Присуство интернета у нашим животима
Тачно један од најреволуционарнијих изума што многи људи данас узимају здраво за готово, то јест да је то толико укоријењено у нашем животу да понекад човек замисли да би то одувек било, то је интернет, који је за велики део својих корисника постао готово још један додатак људског тела.
И интернет је толико променио наш живот да када престанемо да размишљамо о његовом пореклу, постаје нам готово немогуће да схватимо да смо за велику већину нас који користимо овај диван алат прва генерација корисника који су видели да је стигао, односно за неколицину нас , У нашем најудаљенијем детињству нисмо ни знали за интернет, јер иако су многи млади људи данас одрасли уз употребу овог алата и рачунара.
Многи други су видели да је ово стигло технолошка новина када смо већ имали неколико година користећи класичне истраживачке методе да бисмо добили задатке недеље, као што је често коришћена монографија за израду резимеа које су нас питали у школи.
Данас то више није проблем данашњој деци, јер већ имају на располагању велике Википедија. Међутим, многим садашњим одраслима ствари нису увек биле тако лаке, јер ако узмемо у обзир да Ворлд Виде Веб је рођен 1991. године, односно пре само отприлике 27 година, то значи да сви људи који имају најмање више од 40 година живота нису знали интернет у првој деценији, а вероватно ни у следећој, јер када је интернет је рођено, ипак је требало неколико година да постане велика глобална мрежа коју данас познајемо и користимо свакодневно, као незаменљив елемент нашег академског, професионалног живота, па чак и као део наше свакодневне забаве.
Интернет има сигурно место у свим аспектима нашег постојања, али тешко да размишљамо о томе како бисмо живели да смо изненада изгубили овај алат, једва 27 година стар. Због тога ћемо сада укратко прегледати Интернет историја и развој који је представио током времена, да бисмо разумели последице које је имао на нас и размислили о томе колико је овај проналазак био трансценденталан, као технолошка и културна револуција у историји људске цивилизације.
Корени интернета
Из горе поменутог, сигурно ће многи помислити да је интернет настао ниоткуда пре 27 година, 1991. Међутим, овај датум одговара искључиво рођењу Ворлд Виде Веб, коју можемо разумети као основну структуру од које је састављено ово глобално средство комуникације.
Ако желимо да се вратимо на истинску историјску позадину то је оставило темеље развоја Интернета, онда морамо ићи много даље у историји информационе технологије. Тако то можемо схватити прве студије које су довеле до развоја Интернета, Они су започели на крају Другог светског рата, као резултат јаке конкуренције и ривалства које се одвијало у контексту хладног рата, између суперсила Сједињених Држава и Совјетског Савеза.
Укратко Интернет је резултат војног пројекта, будући да су његови први кораци успостављени 60-их., због потребе Сједињених Држава да створе искључиво војну информациону мрежу, која би, у случају хипотетичког руског напада, омогућила приступ информацијама неопходним за одговор на агресију са било ког места у земљи.
Било је овако, као и после бројни напредак и модификације у овом погледу, дошао на свет, 1969, мрежа позната као АРПАНЕТ, систем који се састојао само од око четири рачунара смештена на различитим универзитетима широм земље. Успех ове иницијативе био је такве величине да је само две године касније већ било 40 рачунара који су били повезани једни са другима, делећи информације из различитих делова нације.
ТЦП протокол: окосница данашњих рачунарских мрежа
Убрзо након прво повезивање рачунара, који су били на различитим универзитетима у Сједињеним Државама, постигли су нови напредак у овом погледу, који се показао кључним за експоненцијални раст рачунарских мрежа, такозвани ТЦП протокол.
Протокол о контроли преноса, С обзиром на своју кратицу на енглеском језику, ТЦП (Трансмиссион Цонтрол Протоцол) су створили истраживачи Винт Церф и Роберт Кахн између 1973. и 1974, а у основи се састоји од транспортне мреже са више веза и протока података, односно њиховог сигурног слања и прослеђивања.
Важност ове технологије лежи у чињеници да се наставила до данас основни механизам за размену информација између рачунара, у мери у којој ова архитектура подржава најпопуларније апликације на Интернету, као и ХТТП, СМТ, ССХ и ФТП протоколи апликација.
Једноставно речено, можемо рећи да овај протокол функционише као рачунарска архитектура која нам омогућава слање и примање података у гигантску глобалну информациону мрежу, која је чини окосницом интернета.
Рођење ВВВ-а
Следећи велика еволуција глобалне рачунарске мреже доћи ће неколико година касније, све до 1983. године, када је Министарство одбране Сједињених Држава одлучило да пређе на употребу ТЦП / ИП протокол у сопственој мрежи која се зове Арпанет, стварајући као резултат нову мрежу тзв Интернет мрежа Арпа, да би с годинама постао познат само под називом „Интернет“.
До 1985. године ово је била нова технологија потпуно успостављена у свету рачунара, мада позната само стручњацима у тој области. Последњи корак да би интернет коначно почео да стиже до домова милиона људи широм света био би стварање светске мреже, што се догодило врло брзо након тога.
1990. године Тим Бернерс из Европског центра за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) водио је истраживање на тему систем који омогућава складиштење и преузимање података. Његов рад се исплатио, створивши 1991. године „Ворлд Виде Веб“ (ВВВ) користећи три нова инструмента: ХТМЛ, ТПП и програм назван Веб Бровсер.
Након успешног тестирања функционалности рачунарске мреже, отворена је за јавну употребу 1993. године, кроз први претраживач у историји, Вандек који је служио као индекс веб страница, јер су те странице могле бити сортиране и лако се идентификују.
Из тог разлога се Тим Бернерс обично повезује као отац Веба, реченица која може бити мало претјерана, јер одузима заслуге свим претходним студијама, које су истраживачи и научници спроводили током друге половине века КСКС., тако да је Тим Бернерс могао имати алате који су му помогли или ставио последњу циглу у коначна изградња интернета.
Интернет данас
Интернет није био једноставан пројекат, и није ушао у наш живот преко ноћи, јер је од првих формулација до коначне конструкције требало скоро пола века. Познавање ових података даје нам смерницу да будемо одговорнији према једном од највећих дарова које нам је дала људска домишљатост. На нама је да искористимо предност овог мача са две оштрице и претворимо га у други инструмент наше службе и развоја, а не само у једноставно средство за разоноду.